Drugi mesec škole kod kuće: 3 stvari da držiš, 3 da pustiš
Počinje drugi mesec prvog razreda. Evo 3 navike koje vredi da držiš kod kuće, 3 koje možeš da pustiš i šta je normalno da dete još ne zna.
Oktobar nije septembar
Prvi mesec škole je prošao. Ranac više nije nov, fotografije sa prvog dana su već duboko u telefonu, a ti možda primećuješ da je sve malo teže nego u septembru. Dete je umornije, tebi je strpljenje tanje, a planovi sa početka („svaki dan čitamo 20 minuta!“) polako tonu.
To je sasvim uobičajen trenutak. Septembar nosi oduševljenje, a oktobar pokazuje šta od toga zaista može da traje.
Zato je dobro da na početku drugog meseca napraviš mali pregled: šta vredi da držiš, šta možeš mirno da pustiš i šta je normalno da dete još ne zna posle samo četiri nedelje.
Tri stvari koje držiš
1. Isti redosled posle škole
Predah, pa kratki domaći, pa igra. Ne mora svaki dan da izgleda isto do minuta, ali redosled treba da ostane. Ako ti treba detaljan plan, pogledaj 15 mirnih minuta za domaći posle užine. Predvidiv redosled čuva više mira nego bilo koji raspored na frižideru.
2. San i mirno jutro
Isto vreme spavanja radnim danima i ranac spakovan uveče. U oktobru dani postaju kraći, a umor se skuplja. Dete koje se naspava lakše podnese i teži dan u školi. Ovo je stvar koju najlakše popustiš, a najviše se oseti.
3. Kratko čitanje ili priča svaki dan
Pet do deset minuta. Ti čitaš njemu, ono tebi pročita jednu rečenicu, ili zajedno gledate slike i pričate. Nije važno koliko. Važno je da knjiga ostane deo dana i kad slova još idu sporo.
Tri stvari koje puštaš
1. Savršen rukopis
Slova koja iskaču iz linija, preveliko O, nakrivljeno Š. Posle mesec dana to je potpuno očekivano. Šaka tek uči da drži olovku duže vreme. Ne prepisujte stranice ponovo zbog lepote. Pohvali ono što je uspelo.
2. Dodatne sveske i vežbanke „za svaki slučaj“
Ako učiteljica nije tražila, ne treba ti još jedan radni list posle domaćeg. Posle stola detetu trebaju igra, pokret i dvorište. Dodatno vežbanje sada češće stvara otpor nego znanje.
3. Poređenje sa drugom decom
U svakom razredu postoji dete koje već čita ceo tekst i dete koje tek spaja slogove. Oba su u redu. Poruke u grupi roditelja ne govore ništa o tvom detetu. Poređenje pojede energiju koja ti treba za ritam kod kuće.
Šta je normalno da još ne ide posle mesec dana
Mnogi roditelji se u oktobru uplaše da je nešto već „trebalo“ da bude savladano. Evo šta je posle prvog meseca sasvim uobičajeno da još nije sigurno:
- Čitanje. Većina prvaka tek upoznaje slova i spaja prve slogove. Tečno čitanje dolazi mnogo kasnije tokom godine.
- Pisanje svih slova. Program ide slovo po slovo. Normalno je da dete zna samo ona koja su prešli i da ih ponekad okrene naopako.
- Samostalan domaći. Prvaku još treba odrasla osoba u blizini da bi seo i počeo.
- Mirno sedenje ceo čas. Pažnja se gradi mesecima. Vrpoljenje je deo uzrasta.
- Pamćenje obaveza. Zaboravljena sveska ili oprema za fizičko nisu znak nemara, nego nešto što tek uči.
- Snalaženje sa osećanjima. Dete može biti mirno u školi, a kod kuće da „pukne“. To često znači da se kod tebe oseća sigurno.
Ako želiš da znaš šta učiteljica zaista prati u prvim nedeljama, pogledaj šta učiteljica gleda u prvom razredu. Ukratko: ritam, samostalnost i odnos prema grešci, a ne brzinu.
Jedno pitanje za kraj nedelje
Petkom uveče se zapitaj samo ovo: „Da li je dete ove nedelje imalo više mirnih nego teških popodneva?“ Ako jeste, ritam radi. Ako nije, skrati nešto, nemoj da dodaješ.
Kako izgleda obična nedelja u oktobru
Da ne ostane samo na teoriji, evo jedne sasvim obične nedelje koja drži sve tri stvari:
- Radni dani: doček bez ispitivanja, užina, 10 do 20 minuta domaćeg, pa igra. Uveče ranac i kratka priča.
- Jedno popodne u nedelji bez ikakvih obaveza: park, drugar, crtanje.
- Vikend: subota slobodna, a nedelja uveče kratka priprema za ponedeljak.
U toj nedelji nema dodatnih vežbanki ni pregleda rukopisa. A ipak ima čitanja, sna i reda. To je dovoljno za drugi mesec.
Kako dete uči usput, bez još jednog lista
Kad pustiš dodatne vežbanke, ostaje pitanje: kako da dete uči usput? Tu pomaže soba. Veliki poster sa azbukom ili abecedom pored stola je tihi podsetnik za slova koja upravo uče. Dete prođe pored, pokaže slovo, ti ga imenuješ. Bez ocene i bez zadatka.
A kad je dan bio dug, jedna pesma na klaviru sa bojama umesto nota je predah koji ne traži olovku.
Česta pitanja
Učiteljica kaže da dete sporo piše. Da li da dodamo vežbanje kod kuće?
Prvo pitaj šta tačno predlaže i koliko vremena kod kuće realno očekuje. Često je bolje pet minuta igre koja jača šaku (plastelin, sečenje, kocke) nego još jedna strana slova.
Dete zna manje slova od drugara. Da li treba da brinem?
Posle mesec dana razlike su velike i normalne. Gledaj da li napreduje u odnosu na sebe od pre mesec dana, a ne u odnosu na klupu pored.
Kako da znam da je nešto više od običnog umora?
Ako traje nedeljama, ako se menjaju san ili apetit, ili dete stalno govori da ne želi u školu, porazgovaraj sa učiteljicom i, po potrebi, sa školskim psihologom.
Za drugi mesec: manje, ali stalno
Drži: redosled posle škole, san i kratko čitanje.
Pusti: savršen rukopis, dodatne vežbanke i poređenje.
Drugi mesec nije vreme za nove planove, nego za one koje zaista možeš da ponavljaš. Kad kod kuće ima manje stvari, a više mira, dete ima snage za ono što ga čeka u školi.
