Lektira pre prvog razreda: 7 knjiga koje predškolac treba da upozna pre polaska

Komšijino dete već prepoznaje slova, a tvoje i dalje samo lista slikovnice — i tiho se pitaš da li kasniš sa pripremom. Dobra vest: tvoj predškolac ne mora da zna da čita pre prvog razreda. Ali knjige koje upozna pre polaska — kroz tvoj glas, na tvom krilu — prave razliku koja se vidi već prvog dana u klupi.

U ovom tekstu izdvajam 7 knjiga za predškolce koje vredi upoznati pre škole: šta svaka razvija i kako da je čitate zajedno. Bez pritiska, bez „mora", i bez toga da bilo šta od ovoga pretvoriš u zadatak.

Ne mora. Učiteljice u prvom razredu kreću od nule — slova se uče u školi i to je sasvim u redu. Ono što dete zaista treba pre polaska nisu pročitane knjige, nego takozvane predčitalačke veštine: bogat rečnik, sluh za glasove u reči, pažnja da isprati priču do kraja i razumevanje da se priča sastoji od rečenica, a rečenice od reči.

Sve to dete dobija na jedan jednostavan način — kad mu čitaš naglas. Dete koje je čulo stotine priča pre škole lakše „uhvati" slovo kad ga prvi put vidi, jer već zna čemu slova služe. Zato, ako tvoje dete još uvek ne čita samo, to najčešće nije razlog za brigu (o tome detaljnije u tekstu Druga deca čitaju, moje još uvek ne).

Knjiga pre škole nije test. To je zajedničko vreme iz kojeg dete, usput, izađe spremnije.

Kad roditelji guglaju „lektira za prvi razred", obično naiđu na zvanični komplet koji dete dobija kad već krene u školu:

• Tri patuljka — izbor bajki Desanke Maksimović
• Lepe reči — izbor iz narodne književnosti (zagonetke, brojalice, poslovice)
• Mali konjanik — izbor poezije Jovana Jovanovića Zmaja

To je lektira za sam prvi razred i prati nastavni plan — njome ćeš se baviti na jesen. Ovaj tekst je o nečem drugom: o knjigama koje dete upoznaje pre polaska, preko leta, dok još ima vremena za miran ritual i čitanje bez rasporeda. Lepo je što se ova dva sveta dodiruju — i Zmaj i Desanka su deo i jednog i drugog spiska, pa ono što čitaš sada nije „bačeno vreme", nego zaletanje za ono što sledi.

Ovo nije lista koju treba „preći". Izaberi dve-tri koje ti se dopadnu i kreni od njih.

1. Zbirka pesama Jovana Jovanovića Zmaja

Zmaj je razlog zašto generacije dece znaju „Pačju školu" i „Taši, taši" napamet. Rima i ritam su detetu prva muzika jezika — a baš taj sluh za glasove kasnije pomaže da poveže slovo i zvuk. Čitaj jednu pesmu uveče, pa je ponovi sutradan; videćeš kako dete počinje samo da dovršava stihove.

2. Pesme i bajke Desanke Maksimović

Posle Zmaja, Desanka je prvo veliko ime srpske poezije za decu. Njene priče i pesme (na primer „Slikarka zima") donose bogat, slikovit jezik i malo duže celine od običnih slikovnica — taman da dete vežba pažnju za priču koja traje. Nove reči koje čuje ovde su reči koje će razumeti kad ih kasnije vidi napisane.

3. Klasične bajke — narodne i svetske

„Crvenkapa", „Tri praseta", „Ivica i Marica", srpske narodne bajke o životinjama. Bajke uče dete najvažnijoj stvari za čitanje koje sledi — da priča ima početak, zaplet i kraj. Posle treće-četvrte bajke pitaj „šta misliš, šta će sada biti?" i pusti dete da predviđa. To je razmišljanje koje će mu trebati u svakom zadatku iz čitanja.

4. Slikovnica o polasku u školu

Postoje slikovnice čiji je junak baš dete koje prvi put kreće u školu. One nisu tu da nauče slova, nego da pripreme srce: kako izgleda učionica, šta je odmor, šta ako se neko posvađa. Kad dete kroz priču „proživi" prvi dan unapred, manje ga plaši nepoznato. Pročitaj takvu knjigu nekoliko puta tokom leta — pred septembar će ti biti zahvalan saveznik.

5. Slikovnica o emocijama

U razredu od 25 dece, snalaženje sa osećanjima je veština koliko i brojanje. Slikovnice o ljutnji, strahu, stidu i radosti pomažu detetu da imenuje šta oseća — a dete koje ume da kaže „ljut sam" lakše reši sukob od onog koje samo ćuti ili odustaje. Dok čitaš, zastani i pitaj: „je li tebi nekad bilo ovako?"

6. Prva dečja enciklopedija ili „zašto" knjige

Knjige tipa „moja prva enciklopedija" ili one koje odgovaraju na dečja „zašto" hrane radoznalost i grade opšte znanje — godišnja doba, životinje, ljudsko telo, saobraćaj. To je tačno ono što učiteljica zove „svet oko nas". Ne moraš da pročitaš celu knjigu odjednom; otvori temu koja dete tog dana zanima i prati njegova pitanja.

7. Slikovnica bez reči ili „traži i pronađi"

Knjige bez teksta i one tipa „gde je ko" izgledaju kao igra, a rade ozbiljan posao. Pošto nema napisanih reči, dete samo priča priču gledajući slike — a to je vežba govora, mašte i pažnje. „Traži i pronađi" stranice usput treniraju oko da pretražuje sliku sleva nadesno, baš kao što će kasnije pretraživati red teksta.

Knjige su pola posla — drugo pola je kako ih čitaš. Nekoliko stvari koje stvarno rade:

• Isti termin svaki dan. Najčešće uveče, 10–15 minuta. Mozak voli ritual, a dete brzo počne samo da donosi knjigu.
• Pusti dete da bira. Čak i ako traži istu knjigu dvadeseti put — ponavljanje je način na koji deca uče. Niko ga ne tera na novu priču.
• Ne moraš da pročitaš sve. Ako je detetu tog dana dosadno posle dve strane, prekini bez drame. Sutra se vraćate. Cilj je da knjiga ostane nešto lepo, ne nešto što se „mora".
• Pričaj o slikama. Pre nego što okreneš stranu, pitaj „šta vidiš?". Tako i dete koje ne čita aktivno učestvuje.
• Čitaj naglas i kad dete već zna par slova. Tvoj glas i dalje gradi rečnik i ljubav prema priči — zato čitanje naglas ne treba da stane ni kad dete krene da čita samo.

Knjige bude ljubav prema priči i pune rečnik. U jednom trenutku ta ljubav traži nastavak — dete hoće samo da „napiše" ime junaka, da nacrta kraj priče, da poveže ono što je čulo sa olovkom u ruci. Tu priprema za školu prestaje da bude samo slušanje i postaje i rad rukom.

Zato uz knjige lepo idu sveske koje to nastavljaju kroz igru. U Mali Genijalac Paketu sveska „Povezujem i pišem" prevodi priču u prve linije i slova, a „Svet oko nas" pokriva iste teme kao dečje enciklopedije — samo kroz zadatke koje dete radi samo. To je šest svezaka (oko 240 strana) koje prate ceo predškolski program, plus klavir knjiga koja boje koristi umesto nota — sadržaj odobren od Ministarstva prosvete, a po njemu već radi preko 1.000 porodica u Srbiji. Ako ti za sada trebaju samo sveske, tu je i komplet u rancu bez klavira.

Knjige daju ljubav prema čitanju; sveske toj ljubavi daju olovku. Zajedno, tvoje dete u septembar ulazi mirno — a i ti znaš da si pokrila ono što je važno (cela lista je u tekstu Šta predškolac treba da zna pre prvog razreda).

Koliko knjiga dnevno treba čitati predškolcu?

Nije bitan broj nego ritual. Jedna do dve kratke priče dnevno, ili 10–15 minuta čitanja, sasvim je dovoljno. Doslednost (svaki dan pomalo) vredi više od jednog dugog čitanja jednom nedeljno.

Šta ako dete neće da sluša priču do kraja?

Skrati. Prekini kad popusti pažnja i nastavi sutra, ili izaberi kraću knjigu. Pažnja za priču raste vežbom — sa tri godine to je par minuta, sa šest već petnaestak. Knjiga bez teksta ili „traži i pronađi" često zadrži dete koje ne voli duge priče.

Da li je u redu da dete samo gleda slike umesto da sluša tekst?

Potpuno. „Čitanje" slika je prava predčitalačka veština — dete tako uči redosled događaja, priča svojim rečima i bogati govor. Pusti ga da vodi; ti dopuni rečenicom ovde-onde.

Koje knjige da kupim, a šta da pozajmim iz biblioteke?

Kupi par naslova koje dete obožava i traži ponovo — njih će gledati sto puta. Sve ostalo (naročito enciklopedije i nove bajke) mirno pozajmljuj iz biblioteke. Upis u dečje odeljenje je gotovo besplatan i odličan letnji ritual sam po sebi.

Da li slikovnica o emocijama zaista pomaže pred školu?

Da. Dete koje ume da prepozna i imenuje šta oseća lakše se snalazi u grupi, traži pomoć i rešava sukobe — a to su veštine koje učiteljica primeti prvog meseca, jednako kao i brojanje.