Mlađe dete za stolom dok prvak radi domaći: 15 minuta mira za oboje
Prvak radi domaći, a mlađe dete traži pažnju? Daj mu svoj domaći za istim stolom: mesto, svesku, znak za početak i kraj i 15 minuta mira za oboje.
Domaći je svaki dan, a mlađe dete baš tada traži tebe
Sveska je otvorena, prvak traži reč za prvi zadatak, a mlađe dete se penje na stolicu: „I ja hoću!“ Za minut je olovka na podu, a domaći stoji.
To nije nevaspitanje. Mlađe dete vidi da brat ili sestra dobija tvoju pažnju i hoće da bude deo toga. Rešenje nije da ga udaljiš iz kuhinje, nego da i ono dobije svoj domaći za istim stolom. Starije radi u miru, a mlađe se oseća veliko.
Kako da namestiš sto za dvoje
- Isti sto, svako svoje mesto. Prvak sedi tamo gde uvek radi. Mlađe dete sedi preko puta, ne odmah do sveske.
- Svoja „sveska“. Stara sveska, blok ili presavijeni papiri sa imenom na korici. Važno je da je samo njegova ili njena.
- Svoja olovka i bojice u posebnoj čaši, da ne poseže za tuđim.
- Znak za početak i kraj. Alarm na 15 minuta, peščani sat ili rečenica „Sad radimo domaći“. Kad zazvoni, oboje su gotovi.
Petnaest minuta je dovoljno za većinu domaćih u prvom razredu. Ako treba više, napravite pauzu, pa još jedan krug. Više o ritmu samog domaćeg imaš u tekstu Domaći u prvom razredu: 15 mirnih minuta posle užine.
Šta da daš mlađem detetu
Zadatak treba da bude tih, da traje i da liči na „pravi“ posao:
- Precrtavanje oblika i linija koje mu nacrtaš unapred: krug, talas, cik-cak.
- Bojenje jedne slike do kraja, bez žurbe.
- Lepljenje nalepnica po stranici, u red.
- Crtež na temu koju zadaš: „Nacrtaj šta je danas bilo za ručak.“
- Gledanje postera na zidu i crtanje jedne stvari sa njega.
Daj zadatak tonom kojim prvak dobija domaći: „Ovo je tvoj zadatak za danas.“ Mlađa deca to obično vole.
Starije dete nije učiteljica
Dok traje domaći, prvak radi svoj posao, a ne pomaže mlađem. Ako mlađe pita „Kako se crta mačka?“, odgovaraš ti, kratko, ili kažeš: „Pitaćemo posle.“ Starije dete ima pravo da tih 15 minuta bude samo njegovo ili njeno.
Posle domaćeg mogu da se zamene: prvak pokaže mlađem jedno slovo koje je danas naučio. Tada je to igra, ne obaveza.
Kad mlađe dete prekida
Prekidaće, posebno prvih dana. Probaj ovako:
- Pokaži, ne objašnjavaj. Prst na njegovu svesku: „Tvoj zadatak je ovde.“
- Daj sledeći korak. Kad završi bojenje, čeka ga nalepnica ili novi oblik.
- Pohvali tišinu konkretno: „Vidim da si celu stranu obojio sam.“ ili „Radila si dugo i mirno.“
- Ako ne ide, pusti ga sa stola. Mlađe dete može da ode na tepih. Sutra probate ponovo, bez komentara.
Ne poredi njihove sveske
Rečenice kao „Vidi kako sestra lepo piše“ ili „Ti si bio brži u njegovim godinama“ zvuče bezazleno, ali svima kvare sto. Svako ima svoj domaći i svoju meru. Zašto poređenje češće pritiska nego što pomaže, piše u tekstu Poređenje nije dijagnoza.
Česta pitanja
Šta ako mlađe dete ima samo tri godine?
Skrati njegov deo na pet do deset minuta i daj krupne bojice i nalepnice. Kad mu dosadi, može da ostane u blizini, na podu.
Šta ako prvak hoće da se igra sa mlađim umesto da radi?
Dogovori igru za posle alarma i drži se dogovora. Kad zna da igra sigurno dolazi, lakše završi domaći.
