Prvi mesec škole u spomenaru: 7 stvari koje vredi upisati sada

Sećaš se prvog dana škole? Sigurno. A sećaš li se kako se zvala devojčica koja je sedela pored tvog deteta prvog dana, šta je jelo za užinu prve nedelje i koju je rečenicu reklo kad je izašlo iz škole? Verovatno već ne baš sasvim.

Prvi mesec je pun sitnica koje deluju nevažno dok traju, a posle godinu dana su najlepši deo priče. Zato je kraj septembra idealan trenutak za prvi pravi unos u spomenar. Ne treba ti celo veče. Treba ti 15 minuta i ovih sedam stvari.

Na kraju školske godine pamtićeš priredbu, ocene i poslednji dan. Prvi mesec će se stopiti u jedno „bilo je naporno, ali dobro“.

A upravo u prvom mesecu dete najbrže raste: od deteta koje drži tvoju ruku na kapiji do deteta koje samo ulazi u školu. Ako to zapišeš sada, za nekoliko godina dete će moći da pročita ko je bilo u septembru prvog razreda.

1. Ime učiteljice i prvi utisak. Kako je dete opisalo učiteljicu prve nedelje? „Ima naočare i lepo peva“ vredi više od bilo kog formalnog opisa. U spomenaru postoji rubrika za učiteljice.
2. Ko je prvi drug ili drugarica. Čak i ako se prijateljstva već menjaju, upiši ime deteta sa kojim se prvo sprijateljilo. Rubrika za prijatelje je tu baš za to.
3. Omiljena užina i omiljena igra na odmoru. Male stvari koje najlepše pričaju o danima. Spomenar ima rubrike za omiljene boje, igre i jelo.
4. Fotografija prvog dana, odštampana. Iz telefona izaberi jednu, samo jednu, i odštampaj je. Zalepi je na mesto za fotografije. Telefon ima hiljade slika, spomenar ima onu pravu.
5. Prvi crtež ili rad iz škole. Onaj sa frižidera koji dete najviše voli. Ako ne staje, uslikaj ga i zalepi fotografiju.
6. Odgovor na pitanje „Šta najviše volim da radim?“ Upiši ga doslovno, rečima deteta. Za godinu dana odgovor će biti drugačiji, i baš to je čar spomenara.
7. Jedna rečenica o školi. Pitaj: „Šta bi rekao nekom ko sutra kreće u prvi razred?“ Odgovori prvaka su često toliko iskreni da ćeš ih pamtiti zauvek.

• Jedno sedenje, nedelja popodne. Nije potrebno popunjavati sve odjednom. Upiši ono što stigneš, ostatak sledeće nedelje.
• Ti pišeš, dete diktira. Prvaku je pisanje još naporno, pa neka on priča, a ti zapisuješ. Na kraju neka se samo potpiše ili napiše svoje ime.
• Nalepnice na kraju. Dete ukrašava stranicu nalepnicama iz spomenara kad sve bude upisano. To je mali ritual zatvaranja.
• Bez plana za svaki mesec. Spomenar nije mesečna obaveza. Najbolje radi na važnim trenucima, a kraj prvog meseca škole je jedan od njih.

Ništa nije propušteno. Uzmi kovertu, upiši na nju „Prvi mesec, prvi razred“ i datum, pa u nju stavi odštampanu fotografiju, crtež i papirić sa odgovorima na ovih sedam pitanja. Kad budeš imala spomenar, sve samo prebaciš.

Ako želiš da znaš šta još vredi čuvati kroz celu prvu godinu i zašto spomenar ima smisla baš u školskim danima, pogledaj naš širi tekst o školskom spomenaru za prvi razred.

Dete neće da priča o školi. Kako da popunim spomenar?
Ne ispituj. Upiši ono što ti znaš: ime učiteljice, fotografiju, crtež. Odgovori deteta često stignu sami, dok ukrašava stranicu nalepnicama.

Da li treba da dete samo piše u spomenaru?
Ne mora. U prvom razredu dovoljno je da napiše svoje ime. Ostalo pišeš ti, njegovim rečima. U trećem i četvrtom razredu dete već piše samo.

Šta ako je prvi mesec bio težak?
Upiši i to, blago: „Prvi mesec je bio naporan, ali si svako jutro ušao u školu.“ Spomenar ne mora da bude samo lepa strana. Za dete je važno da vidi i koliko je naraslo.

Da li da upišem i ono što još ne ide, na primer slova koja meša?
Ne mora. Spomenar nije đačka knjižica. Upiši ono što će dete rado čitati kasnije: ljude, male pobede i njegove rečenice.

1. Odštampaj jednu fotografiju prvog dana.
2. Izaberi jedan crtež iz škole.
3. Pitaj dete tri pitanja: prvi drug, omiljena užina, šta najviše voli da radi.
4. Upiši ime učiteljice i jednu rečenicu deteta o školi.
5. Pusti dete da ukrasi stranicu.

Petnaest minuta danas, uspomena za ceo život.