Prvo sabiranje u prvom razredu: 10 minuta sa predmetima umesto još jednog listića

Početak oktobra u prvom razredu ima svoj zvuk. Dete je mesec dana brojalo, pisalo cifre i crtalo tačkice, a sada u svesci prvi put stoji znak plus. U mnogim odeljenjima baš ovih nedelja kreće sabiranje do 10, a kući stiže i prvi listić sa zadacima.

Prirodno je da poželiš da pomogneš. Najčešće to izgleda kao još jedan listić, olovka i „hajde, koliko je 3 i 2?“. Ovaj tekst predlaže nešto drugo: 10 minuta sabiranja sa pravim predmetima i magnetima, bez sveske i bez ispravljanja. Dete je u prvom razredu, ne na prijemnom ispitu. Ima celu godinu da sabiranje postane lako.

Za odraslog je „3 + 2“ jedan znak na papiru. Za dete od sedam godina to je još uvek priča o stvarima: bile su tri, došle su još dve, sad ih ima pet. Kad tu priču vidi rukama, zapis na papiru kasnije ima smisla.

Učiteljica u školi radi isto, sa štapićima, kockicama i slikama. Kod kuće ne treba da ponavljaš čas. Treba samo da sabiranje izađe iz sveske i uđe u kuhinju, sobu i igru.

Ako ti se čini da dete još nesigurno broji, vrati se korak unazad. Igre iz teksta Učenje brojeva do 10: kako predškolac da broji, a ne samo nabraja pisane su za predškolce, ali sasvim lepo rade i u prvim nedeljama škole.

Pre prve igre dogovori sa sobom tri pravila:

• Bez sveske. Pišete samo na tabli ili velikom papiru, ili ne pišete uopšte.
• Bez ispravljanja. Ako dete kaže pogrešan zbir, ne kažeš „netačno“. Kažeš: „Hajde da prebrojimo zajedno.“
• Alarm na 10 minuta. Kad zazvoni, igra se završava, i kad ide odlično.

Najbolje vreme je posle užine i predaha, a ne odmah posle škole. Ako uveče već imaš ritam za domaći, kao u tekstu Domaći u prvom razredu: 15 mirnih minuta posle užine, ovih 10 minuta igre može da stoji na mestu slobodne igre, dva do tri puta nedeljno.

Izaberi jednu ili dve igre za jedno veče. Ne sve odjednom.

1. Magneti na tabli. Stavi dva magneta levo i tri desno. Pitaj: „Koliko ih je ukupno?“ Dete ih spoji rukom i prebroji. Tek onda, ako želi, flomasterom napiše 2 + 3 = 5. Sledeći put dete postavlja magnete, a ti brojiš.
2. Priče iz kuhinje. „Na tanjiru su četiri kocke šećera. Tata je stavio još jednu. Koliko ih je sad?“ Koristite prave stvari: kašike, orahe, šnite hleba. Priča može da bude i smešna: tri čarape u veš mašini, dve su pobegle iz korpe.
3. Koliko fali do 5. Na tabli nacrtaj pet krugova. Dete stavi tri magneta u krugove. „Koliko praznih mesta je ostalo?“ Kad to postane lako, pređite na deset krugova u dva reda po pet. Ova igra polako gradi osećaj za parove koji daju 10.
4. Dete je učiteljica. Ti si đak koji se zbunio. Kažeš „3 i 3 je 7“, a dete magnetima pokazuje kako je zapravo. Deca vole da ispravljaju odrasle, a dok objašnjavaju, sama bolje razumeju.
5. Igračke u autobusu. Kutija od cipela je autobus. Na prvoj stanici ulaze dva medveda, na drugoj još tri lutke. Koliko putnika vozi autobus? Dete vozi, ti najavljuješ stanice.

Mnogi roditelji se uznemire kad vide da dete sabira na prstima. Prsti su sasvim u redu. To je prvi alat koji dete uvek ima kod sebe, i znak je da razume da sabiranje znači dodati.

Šta možeš da kažeš:

• „Pokaži mi na prstima, pa mi reci koliko je ispalo.“
• „Koliko je to na jednoj ruci? A na obe?“
• „Hajde sad da probamo i sa magnetima.“

Kad prsti postanu sigurni, možeš nežno da pokažeš sledeći korak: brojanje dalje od većeg broja. Kod 5 + 2 dete ne mora da broji od jedan. Kaže „pet“ i nastavi „šest, sedam“. Ne nameći to. Pokaži jednom u igri i pusti dete da samo izabere kad će ga koristiti.

Neke stvari deluju korisno, ali u oktobru prvog razreda češće odmažu:

• Dodatni listići svako veče. Sveska iz škole je dovoljna.
• Merenje vremena („Koliko zadataka stigneš za minut?“). Brzina dolazi sama, kasnije.
• Sabiranje do 20 ili do 100 unapred. Dete će doći do toga sa odeljenjem.
• Crveni krugovi oko netačnih odgovora na tabli ili papiru.
• Poređenje sa drugom decom („Luka već sabira napamet“).

Cilj ovih 10 minuta nije da dete sabira brže od ostalih, nego da mu sabiranje bude poznato i prijatno.

Da li je dovoljno 10 minuta?
Da. Kratka igra dva do tri puta nedeljno više vredi od dugog sedenja koje se završi raspravom. Ako dete hoće još, igrajte se, ali kraj neka bude dok je još zabavno.

Šta ako dete u školi sabira bez prstiju, a kod kuće sa prstima?
To je normalno. Kod kuće je opušteno i bira alat koji mu je najsigurniji. Nema potrebe da ga sklanjaš.

Treba li da pišemo zadatke na tabli?
Može, ali tek posle predmeta. Prvo magneti ili predmeti, pa onda zapis. Ako dete ne želi da piše, igra je i bez toga potpuna.

Šta ako dete kaže da mu je dosadno?
Promeni priču, ne zadatak. Isti zadatak 2 + 3 može da bude o dinosaurusima, kolačima ili fudbalerima. Pusti dete da izmisli priču.

1. Postavi alarm na 10 minuta.
2. Izaberi jednu igru: magneti na tabli, priča iz kuhinje ili koliko fali do 5.
3. Pusti dete da broji kako ume, i na prstima.
4. Kad pogreši, prebrojte zajedno, bez „netačno“.
5. Završi na vreme i reci šta je bilo lepo.

Sabiranje u prvom razredu raste polako, iz stvari koje dete može da dodirne. Ti samo daješ deset mirnih minuta i nekoliko magneta.