Kraj prvog tromesečja: kako da pričaš sa prvakom o tome šta mu već ide
Prvo tromesečje se bliži kraju. Kratak razgovor kod kuće i lista „Ide mi“ koju prvak pravi sam, bez ocena i bez poređenja sa drugom decom.
Dva meseca škole, prvi pogled unazad
Prvo tromesečje se bliži kraju. Tačan datum i termin roditeljskog sastanka određuje svaka škola, a jesenji raspust je ove godine od 11. do 13. novembra. Kod prvaka to nije trenutak za brojke: u prvom razredu ocene su opisne, pa se uspeh opisuje rečima, ne peticama.
To je dobra prilika za jedan kratak razgovor kod kuće. Ne o tome šta još ne ide, nego o tome šta mu već ide. Bez ocene, bez poređenja sa drugom decom, i uz jednu malu listu koju dete pravi samo.
Zašto baš ono što ide
Posle dva meseca prvak je naučio mnogo stvari koje odrasli više ni ne primećuju: da sedi na času, da čeka red, da sam spakuje torbu, da napiše nekoliko slova. Kad se o školi priča samo kroz domaći i ispravke, dete stekne utisak da je škola niz zadataka koje još nije savladalo.
Razgovor o onome što ide okreće sliku. Dete čuje da napreduje, i to od sebe samog, ne od tebe. To mu daje snagu za stvari koje tek dolaze.
Razgovor od 10 minuta
Izaberi miran trenutak, na primer posle večere ili za vikend. Ne za stolom sa domaćim, nego negde gde se inače priča.
- Počni od septembra. „Sećaš li se prvog dana? Šta ti je tada bilo teško?“ Dete se obično seti nečeg konkretnog: torbe, zvona, imena drugara.
- Pitaj šta je sada lakše. „A šta ti je sada lako, a tada nije bilo?“ Sačekaj. Ako ćuti, ponudi jedan primer, pa pusti dete da nastavi.
- Pitaj šta mu se dopada. „Šta ti je najzanimljivije u školi?“ Odgovor ne mora da bude predmet. Može da bude i odmor ili užina.
- Ne dodaj „ali“. Kad dete kaže šta mu ide, ne nastavljaj sa „ali još treba da...“. Taj razgovor je za neki drugi dan.
Ne poredi ni sa kim osim sa septembrom
Rečenica „i Marko već čita“ ili „Ana je dobila pohvalu“ brzo pokvari ovakav razgovor. Jedino poređenje koje ima smisla je dete sada i dete u septembru. Tu je napredak uvek vidljiv.
Mala lista: Ide mi
Posle razgovora dete napravi listu sa naslovom „Ide mi“. Pet stavki je dovoljno. Ti pišeš ako dete želi, ali reči su njegove ili njene:
- „Znam da napišem svoje ime.“
- „Sam pakujem torbu.“
- „Znam do kraja pesmicu o jeseni.“
- „Brojim do 20.“
- „Imam drugaricu u klupi.“
Lista može da stoji na zidu cele nedelje, da je dete vidi ujutru pre škole. Ako se seti nove stvari, dopiše je.
Kad stigne opisna ocena
Ako u isto vreme stigne i prva opisna ocena od učiteljice, pročitaj prvo nju sama ili sam. Kako da o njoj pričaš sa detetom, piše u tekstu Prve opisne ocene u prvom razredu: kako da pričaš o njima kod kuće. A ako dete inače ćuti kad ga pitaš za školu, pomoći će ti Dete ćuti o školi: 5 kratkih pitanja umesto „kako je bilo?“.
Česta pitanja
Šta ako dete kaže da mu ništa ne ide?
Ne raspravljaj. Reci šta ti vidiš: „Ja sam videla da sada sam vezuješ patike.“ Jedna tvoja konkretna stvar često otvori i njegove.
Da li da pomenem i ono što treba vežbati?
Ne u istom razgovoru. Ovaj razgovor je samo za ono što ide. O vežbanju pričaj sa detetom nekog drugog dana.
Koliko često da pravimo ovakvu listu?
Na kraju svakog tromesečja je sasvim dovoljno. Tako se lako vidi kako lista raste kroz godinu.
