Posle prehlade: kako prvak da se vrati u školu bez hvatanja svega odjednom

Prehlada je prošla, temperatura je pala, i sutra se ide u školu. A onda stigne poruka u roditeljskoj grupi: nova slova, dve strane u radnoj svesci, zadatak iz matematike. Prvi poriv je da sve to nadoknadite danas popodne, u jednom dahu.

Nemoj. Dete koje je dva ili tri dana bilo bolesno nema snage za školski dan i celo propušteno gradivo u istom danu. Mnogo bolje radi mali plan za prva tri dana, u kome se nadoknađuje samo ono što je zaista bitno, po malo.

Pre nego što otvoriš svesku, napiši učiteljici kratku poruku. Na primer:

> „Dobar dan, Ana se vraća sutra posle prehlade. Šta je od propuštenog najvažnije da uradimo kod kuće, a šta možemo da preskočimo?“

Učiteljica zna šta će se u razredu ponavljati, a šta je bila usputna vežba. Često odgovor bude kraći nego što se plašiš: jedno slovo, jedan tip zadatka. Sve ostalo se uhvati u školi.

Ako odgovor ne stigne odmah, ne čekaj sa strahom. Prvi dan plana ionako nije za gradivo.

Posle prehlade deca su često umornija nego što izgledaju. Dete se igra i smeje, a onda posle škole padne na kauč ili je mrzovoljno bez razloga. To ne znači da ne želi da radi, nego da telo još uvek vraća snagu.

Na šta da paziš prvih dana:

• ranije spavanje, makar pola sata ranije nego obično
• mirno popodne, bez dodatnih aktivnosti ako nisu baš potrebne
• više vode i obroci u miru, bez žurbe

Ako ti nešto u oporavku nije jasno, ili se dete ne vraća u formu kako očekuješ, pitaj pedijatra. To je pravo mesto za ta pitanja.

1. dan: samo škola
Dete ide u školu i to je dovoljno. Posle škole ručak, odmor, igra. Uradi samo domaći koji je zadat tog dana, ako ga ima, i to kratko. Uveče pitaj kako je bilo, bez ispitivanja.

2. dan: jedna stvar od propuštenog
Uzmi samo jednu stvar koju je učiteljica izdvojila. Na primer, novo slovo ili jedan tip zadatka. Deset do petnaest minuta, za stolom, posle užine. Kad je gotovo, gotovo je.

3. dan: druga stvar, pa provera
Još jedna kratka stvar od propuštenog. Zatim zajedno pogledajte svesku i precrtajte šta je urađeno. Dete vidi da se rupa smanjila, i to mu vraća sigurnost.

Ako je ostalo još nešto, rasporedi ga na naredne dane, po jednu stvar dnevno. Do kraja nedelje obično je sve na mestu.

Dok je dete još kod kuće i oporavlja se, ne pretvaraj te dane u školu. Bolesno dete treba odmor. Ali kad se oseća bolje, a još ne ide u školu, mirne aktivnosti drže glavu budnom bez napora:

• čitanje naglas: ti čitaš, dete sluša pod ćebetom
• kratka pesmica napamet, stih po stih, uz smeh
• slaganje priče na tabli ili podu od slika i predmeta
• pričanje o tome šta je radio u školi pre bolesti

Ništa od ovoga nije obavezno. Ako dete želi samo da spava i gleda kroz prozor, i to je u redu.

Prvi dan posle bolesti može da bude čudan. Drugari su naučili nešto novo, a on ili ona ne zna šta. Dobro je da unapred kažeš: „Možda će danas u razredu biti nešto što nisi video. To je normalno, nadoknadićemo zajedno, polako.“

Posle škole, umesto opšteg „kako je bilo“, probaj sa nekim od kratkih pitanja iz teksta Dete ćuti o školi: 5 kratkih pitanja. A za mirno veče posle prvih dana pomaže i večernje čitanje od 10 minuta.

Koliko dana kod kuće je „mnogo“ za prvaka?
Dva ili tri dana obično se nadoknade za nekoliko dana mirnog rada. Ako je dete bilo duže odsutno, dogovori se sa učiteljicom o planu.

Da li da radimo i za vreme bolesti?
Dok je dete bolesno, prednost ima odmor. Kad se oseća bolje, dovoljni su čitanje naglas i mirna igra.

Šta ako dete posle škole nema snage ni za domaći?
Uradi samo najkraći deo i javi učiteljici. Ako umor traje duže, pitaj pedijatra.

Da li da tražim od drugih roditelja slike svezaka?
Možeš, ali prvo pitaj učiteljicu šta je bitno. Inače lako završiš sa listom koja je duža nego što treba.