Večernje čitanje: 10 minuta iako je škola krenula

Do septembra je čitanje išlo skoro svako veče. Onda je krenula škola: rano ustajanje, ranac, domaći, kupanje, i odjednom je 21 čas, a knjiga stoji na noćnom stočiću treći dan zaredom.

Nisi jedina. U prvim nedeljama prvog razreda večernje čitanje je prvo što ispadne iz dana, jer deluje kao nešto što „može i sutra“. A baš sada vredi da ostane, makar u najmanjoj verziji: 10 minuta, ti čitaš, dete sluša. Bez vežbe, bez pitanja, bez ocene.

U školi dete čita slovo po slovo. To je naporan posao: glas, slovo, pa sledeći glas, pa pokušaj da se to spoji u reč. Priča se u tome izgubi, jer je sva pažnja na slovima.

Uveče je obrnuto. Dete čuje celu priču, sa pauzama, glasovima likova i napetim mestima. Tako pamti zašto se uopšte uči čitanje: zato što u knjigama ima nešto zanimljivo.

Zato drži dve stvari odvojeno:

• Školsko čitanje je vežba. Ima svoje vreme, obično posle užine, i kratko je.
• Večernje čitanje je priča. Ono nije vežba i ne služi da se nešto proveri.

Kad se ta dva pomešaju, dete brzo zaključi da je i knjiga pred spavanje „još jedan zadatak“. Tada počinje odustajanje.

Postoji i jedan tihi dobitak: deset minuta u krevetu, uz lampu i tvoj glas, često je trenutak kada dete samo ispriča šta ga je taj dan brinulo. Ne pitaš ga ništa, a ono počne da priča.

Ne treba ti plan. Treba ti isti redosled svako veče, da dete zna šta sledi.

1. Isto mesto i isto vreme. Na primer, posle kupanja, u krevetu, lampa umesto plafonskog svetla.
2. Dete bira između dve knjige. Ne između deset. Dve su dovoljne da ima izbor, a da ne luta.
3. Ti čitaš. Čak i ako dete već zna slova. Ovo je njegovo vreme da se odmori.
4. Staneš na napetom mestu. „Nastavljamo sutra“ je najbolja reklama za sutrašnje veče.
5. Bez kviza na kraju. Ako dete samo priča o knjizi, slušaj. Ako ćuti, i to je u redu.

Deset minuta je kratko, i baš zato ima šanse da preživi i dane kad je sve ostalo krenulo naopako.

U prvim nedeljama škole biraj knjige koje ne traže mnogo snage:

• Kratke, ritmične pesme. Lako se pamte, a dete često počne da ih govori sa tobom.
• Bajke i narodne priče. Jasan početak, jasan kraj, i poznato „bio jednom jedan car“.
• Slikovnice koje je već volelo. Ponavljanje nije gubljenje vremena. Detetu posle dugog dana prija nešto poznato.

Ako želiš širi spisak knjiga za ovaj uzrast, pogledaj naš tekst o lektiri pre prvog razreda. Neke od tih knjiga su i sada odlične za večernje čitanje.

Negde u oktobru mnogi prvaci požele da „pomognu“: pročitaju jednu reč, naslov ili kraj rečenice. Pusti ga, ali neka to ostane njegov izbor.

• Ako zastane na reči, sačekaj par sekundi, pa je izgovori ti, bez ispravljanja.
• Ako pročita jednu reč i vrati ti knjigu, to je sasvim dovoljno.
• Nemoj da pretvoriš večernje čitanje u proveru onoga što je naučilo u školi.

Čitanje naglas ne treba da stane ni kad dete počne samo da čita. O tome smo pisali detaljnije u tekstu zašto čitanje naglas ne treba da stane.

Šta ako dete kaže da mu je dosadno da slušam?
Probaj drugu vrstu knjige: pesme umesto priče, ili bajku sa zmajem umesto mirne slikovnice. Dosada često znači da knjiga ne odgovara raspoloženju, ne da čitanje više ne radi.

Da li je u redu da čitamo istu knjigu svako veče?
Jeste. Ponavljanje detetu daje sigurnost, a usput i rečnik. Kad mu dosadi, samo će izabrati drugu.

Nemam snage svako veče. Da li ima smisla tri puta nedeljno?
Ima. Tri mirne večeri vrede više od sedam užurbanih. Ako ti je lakše, podeli dane sa partnerom ili bakom: ritual ostaje, čitač se menja.

Šta ako dete zaspi posle tri minuta?
Odlično. To znači da je ritual uradio svoj posao. Knjiga će sačekati sutra, a dete je zaspalo uz tvoj glas, a ne uz ekran.

1. Izaberi mesto i vreme (posle kupanja, u krevetu).
2. Ponudi dve knjige.
3. Čitaj 10 minuta.
4. Stani na napetom mestu.
5. Bez pitanja na kraju.

To je sve. Škola uči slova, a ti uveče čuvaš ljubav prema pričama.