Prvak čita prve rečenice: kako da prestane da pogađa reči

Prošla su dva meseca škole. Prvak zna gotovo sva slova, ali kad treba da pročita rečenicu, dešava se nešto čudno. Pročita prvo slovo, pogleda sliku pored teksta i kaže reč koja mu prva padne na pamet. Umesto „sova“ kaže „sat“, umesto „kola“ kaže „konj“.

To nije lenjost i nije znak da nešto ne valja. To je prirodna faza: dete je shvatilo da slova čine reči, ali još nema strpljenja da ih spoji redom. Tu pomaže kratka, mirna vežba od 10 minuta dnevno, u kojoj se čita slog po slog.

Čitanje u početku je naporno. Dete mora da prepozna slovo, da se seti glasa, da ga zadrži u glavi dok gleda sledeće slovo, pa da ih spoji. Kad je reč duga, to je previše odjednom. Mozak traži prečicu i nalazi je: prvo slovo, slika, smisao rečenice.

Prečica ponekad uspe, pa dete misli da tako treba. Zadatak tvoje vežbe je da mu pokažeš da postoji drugi put, sporiji ali siguran: slog, pa još jedan slog, pa reč.

Počni bez knjige. Na tabli ili papiru napiši jedan slog, na primer MA. Pokaži prstom ispod slova M, dete kaže glas, pomeri prst na A, dete kaže glas, pa brzo povuci prst ispod oba slova i neka ih kaže zajedno: „ma“.

Uradi isto sa još četiri ili pet slogova: SO, KO, TA, LI, NE. Ne žuri. Cilj je da dete oseti da se dva glasa slepljuju u jedan zvuk. Kad slog izgovori bez zastoja, pohvali ga konkretno: „Ovo si spojio odmah.“

Sada stavi dva sloga jedan pored drugog: SO i VA. Dete pročita prvi slog, ti pokriješ prstom drugi. Zatim otkriješ drugi, ono ga pročita, pa ponovi oba zajedno, sve brže, dok ne čuje reč.

Ovde je najvažnije da ti pokazuješ, a dete sklapa. Ne izgovaraj reč umesto njega, čak ni kad vidiš da mu treba vremena da je sastavi. Sačekaj. Ako zapne, vrati se na prvi slog i kreni sa njim opet od početka reči.

Dobre reči za početak su kratke i poznate: mama, sova, kosa, lopta, voda, ruka. Izbegavaj reči sa tri suglasnika zaredom, one dolaze kasnije.

Kad dve ili tri reči idu lako, napiši rečenicu od tri reči: „Mama ima mačku.“ Dete čita reč po reč, a ti prstom pokazuješ gde je. Posle svake reči kratka pauza, pa sledeća.

Na kraju neka pročita celu rečenicu još jednom, bez zastajanja, i neka ti kaže šta znači. Tek tada vidiš da je razumelo, a ne samo izgovorilo.

Tri rečenice dnevno su dovoljne. Bolje je da dete završi sa osećajem „ovo umem“, nego da poslednju rečenicu čita umorno.

Desiće se, i to mnogo puta. Kad kaže „sat“ umesto „sova“, nemoj da kažeš „ne“. Samo vrati prst na početak i reci: „Hajde slog po slog.“ Dete samo otkrije grešku kad sklopi reč redom.

Ako se isto ponavlja, vrati se na korak 1 sa slogovima iz te reči. To nije korak unazad, nego učvršćivanje. Ako te brine tempo u odnosu na drugu decu, više piše u tekstu Druga deca čitaju, moje još ne. A ako želiš da čitanje uveče ostane prijatno, pogledaj Večernje čitanje: 10 minuta iako je škola krenula.

Ćirilica ili latinica?
Onim pismom kojim dete uči u školi. U većini škola u prvom razredu prvo se uči ćirilica, pa vežbu radi ćiriličnim slovima.

Koliko dugo traje ova faza?
Kod većine dece nekoliko nedelja. Kad slogovi počnu da se spajaju bez zastoja, pogađanje samo nestaje.

Da li treba da čita naglas svaki dan?
Ne treba pritisak, treba ritam. Isto vreme svaki dan, 10 minuta, i dete brzo prihvati da je to deo dana.

Šta ako čita tačno, ali vrlo sporo?
To je dobar znak. Brzina dolazi kasnije, kad se reči ponavljaju. Sada je važnije da čita tačno nego brzo.

Da li da mu čitam i ja?
Da. Čitanje naglas detetu i dalje gradi rečnik i ljubav prema pričama. Tvoje čitanje i njegova vežba idu jedno pored drugog.