Lektira u prvom razredu: 10 minuta zajedno umesto „pročitaj sam“

Do sada je čitanje bilo najmirniji deo dana: lampa, glasovi likova i „još jedna strana“. A onda učiteljica kaže da je lektira zadata i knjiga dobija novu ulogu. Iz uživanja postaje stavka na spisku.

Prvak obično ne pravi dramu, samo mu se promeni izraz lica kad čuje „idi pročitaj“. Slova još čita sporo, pa dok pogodi reč, već je zaboravio o čemu se radi. Zato „pročitaj sam“ u prvom razredu često znači: sedi sam sa knjigom koja mu je još pretežak zalogaj.

Ovaj vodič je za tebe ako želiš da lektira ostane priča, a ne obaveza. Ideja je jednostavna: 10 minuta zajedno, svaki dan ili skoro svaki.

Prvak čita glas po glas. To je pun posao za glavu, i zato se priča u tom trenutku lako izgubi. Tri stvari se dešavaju kad ostane sam sa lektirom:

• Čita presporo da bi pratio radnju. Stigne do kraja rečenice, a početak je već zaboravio.
• Ne sme da pita. Nailazi na reč koju ne poznaje, ali ne želi da prekida ni tebe ni sebe.
• Zaključi da je knjiga isto što i domaći. Tada čitanje gubi ono zbog čega se uopšte uči.

Škola uči tehniku, a ti možeš da čuvaš razlog zbog kog se ta tehnika uči: u knjigama ima nešto što vredi znati.

Ne treba ti poseban plan, samo isti redosled svaki put:

1. Zasebno vreme, odvojeno od domaćeg. Domaći ima svoje mesto (o tome smo pisali u tekstu 15 mirnih minuta posle užine). Lektira je bolja kad krene kao nešto drugo, na primer na kauču ili posle večere.
2. Ti čitaš prvu stranu naglas. Dete prati prstom, a priča dobija zamah pre nego što dođe njegov red.
3. Dete čita svoj deo. Jednu rečenicu, red pesme ili samo reči koje zna. Sve preko toga je bonus.
4. Podeli uloge. Ti si vuk, on je lisica. Dijalog se čita lakše nego opis, a dete se brzo uživi.
5. Jedno pitanje na kraju, ne kviz. „Šta bi ti uradio na njegovom mestu?“ pokazuje da te zanima njegovo mišljenje, a ne provera.
6. Stani kad istekne vreme. Ako je baš napeto, još bolje. Nastavak čeka sutra.

Ne moraju sve lektire da se čitaju na isti način.

Pesma je najlakši početak. Kratka je, ritmična, i cela stane u dva minuta. Čitaj sa detetom naizmenično po jedan stih ili po jednu strofu. Rima pomaže detetu da pogodi sledeću reč, pa čita sigurnije nego kad je tekst običan. Ako je dan bio naporan, jedna pesma je sasvim dovoljna da ritual ostane.

Bajka je za dane kad ima snage. Narodne priče imaju jasan početak i kraj, a ponavljanja u njima dete brzo prepozna. Ti čitaš, a on dovršava poznate delove („bio jednom jedan car…“). Kad se navikne, i sam poželi da pročita deo o tome šta se dalje desilo.

Ako te zanima kako da uveče sačuvaš čitanje koje nije za ocenu, pogledaj večernje čitanje od 10 minuta. Lektira je dnevni deo, a večernja priča je nagrada bez zadatka.

Kad učiteljica kaže „do kraja meseca“, lako je da se sve nagomila pred kraj. Ovako to možeš da razvučeš bez žurbe:

• Izbroj strane i podeli ih na dane. Ako knjiga ima 40 strana, a do roka imaš 20 dana, to su dve strane dnevno. Dva dana ostavi slobodna za slučaj da nešto iskrsne.
• Ostavi jedan dan bez lektire. Petak neka bude za knjigu koju dete samo izabere, bez ikakvog zadatka.
• Neka i on vidi napredak. Nacrtaj traku sa stranicama pa neka oboji ono što je pročitano. Prvak voli da vidi koliko je stigao.

Čitanje naglas ne prestaje ni kad dete krene da čita samo. Zašto je to važno, pročitaj u tekstu zašto čitanje naglas ne treba da stane. A ako ti treba širi spisak knjiga za čitanje u kući, tu je i lektira pre prvog razreda.

Da li prvak treba sam da pročita celu lektiru?
U prvom razredu čitanje uz odraslog je sasvim u redu. Ako nisi sigurna šta učiteljica očekuje, pitaj je. To je uobičajeno pitanje i ona će ti rado odgovoriti.

Šta ako kaže da mu je dosadno?
Probaj da promeniš oblik: umesto priče pročitaj pesmu, ili podeli uloge. Dosada često znači da je tekst previše dugačak za taj dan, a ne da čitanje više ne ide.

Čita sporo. Da li da brinem?
Prvak čita sporije nego što ti se čini da bi trebalo, a to je u ovom uzrastu sasvim uobičajeno. Tempo raste sa vežbom. Ako te nešto i dalje brine, razgovaraj sa učiteljicom, a do tada ostani na 10 minuta zajedno.

Koliko dugo treba da traje?
Deset minuta je dovoljno. Ako dete samo poželi da nastavi, može i petnaest. Ako je premoreno, jedna pesma je dovoljna.

1. Izaberi vreme koje nije domaći.
2. Ti čitaš prvu stranu, dete svoj deo.
3. Podeli uloge kad ima dijaloga.
4. Jedno pitanje na kraju, bez kviza.
5. Stani kad istekne 10 minuta.

Škola uči slova. Ti čuvaš ono zbog čega se slova uče.